Blog o MUZICI I INSTRUMENTIMA

Ludvig van Betoven (nem. Ludwig van Beethoven, 16. decembar 1770 — 26. mart, 1827), nemački kompozitor, nadmoćna muzička figura u prelaznom periodu između ere klasicizma i romantizma. Smatra se jednim od najvećih kompozitora svih vremena, po mnogima i najveći, po nekima daleko najveći! (Među ove poslednje, ubrajam se i ja.) Njegova reputacija je inspirisala, i u mnogim slučajevima plašila — kompozitore, muzičare i publiku koja ga je nasledila. Među njegovim najpoznatijim delima su V simfonija, VI simfonija, IX simfonija, klavirska dela kao na primer, komad Za Elizu, sonate Patetična sonata i Mesečeva sonata, Klavirska sonata Br. 23, Apasionata ili poslednja, Klavirska sonata Br. 32, c - mol, opus 111... Ludvig van Betoven, rođen je u Bonu, u Nemačkoj, od oca Johana van Betovena (nem. Johann van Beethoven) (1740—1792), flamanskog porekla, i majke Magdalene Keferih van Betoven (nem. Magdalena Keverich van Beethoven) (1744—1787). Sve do nedavno, veliki broj referentne literature, označav

Volfgang Amadeus Mocart rođen je u Salzburgu , 27. januara 1756 godine . Uprkos velikom uspehu ovaj kompozitor je u siromaštvu umro u Beču 5. decembra 1791. Tek nakon smrti slavili su ga kao najvećeg muzičkog genija svih vremena. Da je Mocart svojevremeno dobijao procente od komercijalizacije svog imena , umro bi bogat . Mocartove kugle, čokoladne bombone punjene marcipanom samo su jedan od mnogobrojnih proizvoda , kaže generalni direktor projekta Mocartova godina u Beču , Peter MarboeVolfgang Amadeus Mocart je nastupao u Minhenu i Beču , potom u Augsburgu i Frankfurtu. Augsburg je bio očev rodni grad, a Mocartova godina 2006 tu će biti obeležena sa oko 80 javnih manifestacija, pod pokroviteljstvom saveznog predsednika Horsta Kelera, sa težištem u maju. Dve nedelje će biti izvođena dela oca i sina . I u Beču će Mocart biti ozbiljno shvaćen , ističe Peter Marboe.30 miliona evra koji mu stoje na raspolaganju on namerava da investira u dugoročne projekte: "Jedan procenat svih zarad

Харфа је жичани инструмент. Припада подгрупи трзалачких жичаних инструмената. Састоји се из РАМА (оквира) у облику троугла, ЖИЦА и ПЕДАЛА. Сваки део троугластог рама има одређену функцију: десна страна је РЕЗОНАНТНА КУТИЈА, усправна страна је СТУБ, који служи да кроз њега пролази 7 металних полуга и горња страна троугла је место где се налазе чивије и точкићи. Харфа има 48-52 жице, које су различите дужине, дебљине и боје, а захваљујући педалама на свакој жици могу да се изведу по 3 различита тона. Пошто има само 7 педала, то значи да на сваку педалу дође по 7-8 жица и то: 7-8 жица за ноту ДО, 7-8 жица за ноту РЕ, 7-8 жица за ноту МИ… Жице су поређане по дужини (дуже жице су и дебље, а краће жице су тање) и дају тонове у складу са принципом:  ДУГЕ И ДЕБЕЛЕ ЖИЦЕ ДАЈУ НИЖЕ ТОНОВЕ, А КРАЋЕ И ТАЊЕ ЖИЦЕ ДАЈУ ВИШЕ ТОНОВЕ . Том принципу се прикључује и додатни принцип:  ЗАТЕГНУТЕ ЖИЦЕ ДАЈУ ВИШЕ ТОНОВЕ, А ОПУШТЕНЕ ЖИЦЕ ДАЈУ НИЖЕ ТОНОВЕ .

Flauta  je drveni duvački instrument srednjeg i visokog registra. Zvuk proizvodi dejstvom vazdušnog jezička. Razlikuju se, po držanju,  uzdužna  ili  blok-flauta  i savremena  poprečna flauta . Na poprečnim flautama, ulazni otvor nije na vrhu cevi, već nešto niže, na bočnoj strani i u njega se duva iskosa da bi se obrazovao jezičak, pošto ga ovaj tip nema (za razliku od uzdužnih flauti), i duva se kroz  glasnicu  (popularno  prozorče ), sa usnom ispod piska. Izvođačka tehnika je vrlo razvijena i proizvodnja tona je na celom rasponu laka, pa je ovo jedan od najpokretnjivijih i najvirtuoznijih instrumenata. Takođe, flauta je i izražajan instrument, blagog i svetlog, idiličnog zvuka. italijanski                    flauto nemački Flöte francuski flûte engleski flute ruski fleйta Iako pripada grupi drvenih duvačkih instrumenata, flauta se izrađuje od metala ali se poslednjih godina pokazuje trend povratka drvenih flauti, koje su izuzetno kvalitetno uradjene a postoje i eksp

Violina je sopran među gudačkim instrumentima u orkestru. Ona ima dugu istoriju, stotine godina unazad. Različiti tipovi sličnih instrumenata sa 2, 3 i 4 žice postojalo je u različitim kulturama širom sveta, a mnogi istoričari veruju da je preteča četvorožične violine koja je razvijena u Evropi tokom 1500-tih godina došla sa srednjeg istoka. Violina je korišćena prevashodno da prati vokale i ples u vreme renesanse. Tokom 1600-tih godina kompozitori počinju da pišu više za violinu, a graditelji da usavršavaju instrument. Muzičkim inovacijama najviše je doprinela škola italijanskih graditelja koji su izradu instrumenta doveli na vrlo visok nivo. Neki od najpoznatijih graditelja 1500-tih godina su Andrea Amati i Gasparo da Salo. Nastavak tradicije 1600-tih i 1700-tih godina pripada graditeljima kao što su Jacob Steiner, Nicolo Amati, Giuseppe Guarneri i Antonio Stradivari. Delovi 1. Puž 2. Čivije 3. Kućište 4. Prag 5. Vrat 6. Grifplatna 7. Žice 8. F-otvor 9. Kobilica 10.

K lavir je instrument sa dirkama putem kojih se proizvodi ton udarom filcem prekrivenog čekića o metalnu žicu. Zbog svojih velikih tehničkih i izražajnih mogućnosti klavir je jedan od instrumenata sa najbogatijom muzičkom literaturom. Opseg klavira obuhvata tonove od subkontra A (2A) do c5. Muzika za klavir najčešće se piše u dva linijska sistema. Gornji sistem se uglavnom izvodi desnom rukom, i najčešće se zapisuje u violinskom ključu, dok se donji sistem uglavnom izvodi levom rukom i zapisuje u bas ključu. Izvođač čiji je instrument klavir zove se pijanista.  Italijan Bartolomeo Kristofori, smatra se izumiteljem modernog klavira. Živeo je od 1655. do 1731. godine.  Konstruisao je klavir početkom 18. veka, u vremenu kada je radio u službi princa Ferdinanda Medičia, vodeći računa o njegovim instrumentima. Usavršio je komplikovan mehanički aspekt klavirskog dizajna. On je umesto tada korišćenog mehanizma gavranovih pera koja okidaju (trzaju) žicu, napravio sistem čekića