LUDVIG VAN BETOVEN
Ludvig van Betoven (nem. Ludwig van Beethoven, 16. decembar 1770 — 26. mart, 1827), nemački kompozitor, nadmoćna muzička figura u prelaznom periodu između ere klasicizma i romantizma.
Smatra se jednim od najvećih kompozitora svih vremena, po mnogima i najveći, po nekima daleko najveći! (Među ove poslednje, ubrajam se i ja.)
Njegova reputacija je inspirisala, i u mnogim slučajevima plašila — kompozitore, muzičare i publiku koja ga je nasledila.
Među njegovim najpoznatijim delima su V simfonija, VI simfonija, IX simfonija, klavirska dela kao na primer, komad Za Elizu, sonate Patetična sonata i Mesečeva sonata, Klavirska sonata Br. 23, Apasionata ili poslednja, Klavirska sonata Br. 32, c - mol, opus 111...
Ludvig van Betoven, rođen je u Bonu, u Nemačkoj, od oca Johana van Betovena (nem. Johann van Beethoven) (1740—1792), flamanskog porekla, i majke Magdalene Keferih van Betoven (nem. Magdalena Keverich van Beethoven) (1744—1787). Sve do nedavno, veliki broj referentne literature, označavao je 16. decembar kao Betovenov „datum rođenja“ jer je bio kršten 17. decembra u vremenu kad su novorođena deca krštavana dan posle rođenja. Kako god, moderno učenje odbacuje takvu pretpostavku.Betovenov prvi muzički učitelj, bio je njegov otac, muzičar u izbornoj skupštini u Bonu i alkoholičar koji ga je u više navrata tukao, budio usred noći u društvu muzičara — amatera Tobajasa Pfajfera (koji mu je bio zapravo, prvi učitelj), kad bi počinjale lekcije, a sve to pokušavajući da ga načini „muzičkim čudom“ poput Mocarta.
Međutim, drugi su, ubrzo, primetili Betovenov talenat. I to kakav! Maestralan! Kristijan Gotlob Nef je podučavao i zaposlio Betovena koji je, ujedno i primao sponzorstvo Upravničkog elektorata.
Betoven je ostao bez majke sa 17 godina i obaveza uzdizanja dva mlađa brata pala je na pleća Betovena. Za Nefa je Betoven imao puno poštovanja. Odlazeći iz Bona početkom poslednje decenije osamnaestog veka, Betoven mu je rekao da, "ako ikad postanem veliki muzičar, to će biti i Vaša zasluga"...
Smatra se jednim od najvećih kompozitora svih vremena, po mnogima i najveći, po nekima daleko najveći! (Među ove poslednje, ubrajam se i ja.)
Njegova reputacija je inspirisala, i u mnogim slučajevima plašila — kompozitore, muzičare i publiku koja ga je nasledila.
Među njegovim najpoznatijim delima su V simfonija, VI simfonija, IX simfonija, klavirska dela kao na primer, komad Za Elizu, sonate Patetična sonata i Mesečeva sonata, Klavirska sonata Br. 23, Apasionata ili poslednja, Klavirska sonata Br. 32, c - mol, opus 111...
Ludvig van Betoven, rođen je u Bonu, u Nemačkoj, od oca Johana van Betovena (nem. Johann van Beethoven) (1740—1792), flamanskog porekla, i majke Magdalene Keferih van Betoven (nem. Magdalena Keverich van Beethoven) (1744—1787). Sve do nedavno, veliki broj referentne literature, označavao je 16. decembar kao Betovenov „datum rođenja“ jer je bio kršten 17. decembra u vremenu kad su novorođena deca krštavana dan posle rođenja. Kako god, moderno učenje odbacuje takvu pretpostavku.Betovenov prvi muzički učitelj, bio je njegov otac, muzičar u izbornoj skupštini u Bonu i alkoholičar koji ga je u više navrata tukao, budio usred noći u društvu muzičara — amatera Tobajasa Pfajfera (koji mu je bio zapravo, prvi učitelj), kad bi počinjale lekcije, a sve to pokušavajući da ga načini „muzičkim čudom“ poput Mocarta.
Međutim, drugi su, ubrzo, primetili Betovenov talenat. I to kakav! Maestralan! Kristijan Gotlob Nef je podučavao i zaposlio Betovena koji je, ujedno i primao sponzorstvo Upravničkog elektorata.
Betoven je ostao bez majke sa 17 godina i obaveza uzdizanja dva mlađa brata pala je na pleća Betovena. Za Nefa je Betoven imao puno poštovanja. Odlazeći iz Bona početkom poslednje decenije osamnaestog veka, Betoven mu je rekao da, "ako ikad postanem veliki muzičar, to će biti i Vaša zasluga"...
Коментари
Постави коментар