VOLFGANG AMADEUS MOCART

Volfgang Amadeus Mocart rođen je u Salzburgu , 27. januara 1756 godine . Uprkos velikom uspehu ovaj kompozitor je u siromaštvu umro u Beču 5. decembra 1791. Tek nakon smrti slavili su ga kao najvećeg muzičkog genija svih vremena. Da je Mocart svojevremeno dobijao procente od komercijalizacije svog imena , umro bi bogat . Mocartove kugle, čokoladne bombone punjene marcipanom samo su jedan od mnogobrojnih proizvoda , kaže generalni direktor projekta Mocartova godina u Beču , Peter MarboeVolfgang Amadeus Mocart je nastupao u Minhenu i Beču , potom u Augsburgu i Frankfurtu. Augsburg je bio očev rodni grad, a Mocartova godina 2006 tu će biti obeležena sa oko 80 javnih manifestacija, pod pokroviteljstvom saveznog predsednika Horsta Kelera, sa težištem u maju. Dve nedelje će biti izvođena dela oca i sina . I u Beču će Mocart biti ozbiljno shvaćen , ističe Peter Marboe.30 miliona evra koji mu stoje na raspolaganju on namerava da investira u dugoročne projekte:"Jedan procenat svih zarada oticaće u fond iz kojeg će moći da se finansiraju muzička dela," kaže on.
Mocart je svirao prvobitno cembalo

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

KONTRABAS

Слика
Bas je najveći član žičanih instrumenata u orkestru. On je jedini žičani instrument koji se štimuje u kvartama, umesto u kvintama. Bas je takođe razvijen iz violine. Bas često ima spuštena ramena, ali se gradi i kao violinski bas. Bas se koristi da pojača liniju čela u oktavi niže u orkestralnoj muzici, sve do Betovena koji mu je dao sopstvenu deonicu (to je urađeno više da bi se oslobodilo čelo da svira melodijske pasaže nego da bi se oslobodio bas, ali su bas svirači još uvek uzbuđeni govoreći o tom momentu u istoriji muzike). Basovi su prekomponovani instrumenti: sve njihove note zvuče za oktavu niže nego što su pisane. Za razliku od ostalih gudačkih instrumenata kontrabas koristi i takozvani "solo" štim, odnosno žice A, E, H, Fis. Delovi 1. Puž 2. Čivije 3. Kućište 4. Prag 5. Vrat 6. Grifplatna 7. Žice 8. F-otvor 9. Kobilica 10. Duša (unutra) 11. Žičnjak (kordar) 12. Noga
Прикажи све

ХАРФА

Слика
Харфа је жичани инструмент. Припада подгрупи трзалачких жичаних инструмената. Састоји се из РАМА (оквира) у облику троугла, ЖИЦА и ПЕДАЛА. Сваки део троугластог рама има одређену функцију: десна страна је РЕЗОНАНТНА КУТИЈА, усправна страна је СТУБ, који служи да кроз њега пролази 7 металних полуга и горња страна троугла је место где се налазе чивије и точкићи. Харфа има 48-52 жице, које су различите дужине, дебљине и боје, а захваљујући педалама на свакој жици могу да се изведу по 3 различита тона. Пошто има само 7 педала, то значи да на сваку педалу дође по 7-8 жица и то: 7-8 жица за ноту ДО, 7-8 жица за ноту РЕ, 7-8 жица за ноту МИ… Жице су поређане по дужини (дуже жице су и дебље, а краће жице су тање) и дају тонове у складу са принципом:  ДУГЕ И ДЕБЕЛЕ ЖИЦЕ ДАЈУ НИЖЕ ТОНОВЕ, А КРАЋЕ И ТАЊЕ ЖИЦЕ ДАЈУ ВИШЕ ТОНОВЕ . Том принципу се прикључује и додатни принцип:  ЗАТЕГНУТЕ ЖИЦЕ ДАЈУ ВИШЕ ТОНОВЕ, А ОПУШТЕНЕ ЖИЦЕ ДАЈУ НИЖЕ ТОНОВЕ .
Прикажи све

TAMBURA

Слика
Tambura je žičani muzički instrument, sličan toj vrsti narodnih instrumenata drugih naroda. Kao i svake druge legende, pa tako i ova legenda o poreklu tambure, ima različitih tumačenja, da naziv potiče od persijske reči "Tn" — što u prevodu na naš jezik znači žica ili još nekih reči koje nalazimo kasnije — "denbar" (persijski) i "tambur" (arapski). U našim južnim krajevima taj se instrument nekad zvao pandora, pandzora ili pažora. Sem ovih naziva, susrećemo se sa još nekima, kao što su:  baglama, bodluk, ćitelija, šargija, saz, čunar, čingr, čingrija, čanguri, bazuk, karaduzen, sedefli tambura, samica, dangubica, bisernica, cika, cikuša, čandrkalica, bugarija, dvotelnik, trotelnik, tikvara ,... Postoje i nazivi koji potiču iz latinskog jezika: prim, tercprim, basprim, tercbasprim, kontra, bas, ...koji označavaju ulogu instrumenata u orkestarskom sastavu, a takvih naziva ima i u našoj riznici naziva za instrument. Ostale legende o ovom predivnom instrument
Прикажи све