NARODNA MUZIKA

Nastala iz obrednih pesama, srpska narodna muzika danas je prepoznatljiva kao turski melos, dok zabavna muzika u stopu prati svetska dešavanja.

Kod Srba se oduvek pevalo i sviralo u svim prilikama, a neka muzika i pesme iz davnina sačuvale su se i do današnjih dana. Tako se u vreme suše u nekim srpskim selima i danas mogu videti dodole – devojke ukrašene lišćem i cvećem koje pevaju obredne pesme dozivajući kišu. Još u srednjem veku vizantijski istoričari su ostavili zapise o muzičarima, pevačima i sviračima na trubama i žičanim INSTRUMENTIMA kod Južnih Slovena.Tragovi ove tradicije verovatno su ono što danas poznajemo kao dodolske pesme i igre. U sušno doba godine, u selima Srbije i danas je moguće videti devojke koje, kao gorske vile, odevene u lišće i cveće, pevaju i igraju moleći boga za kišu. One su dodole – devojke koje postaju deo prirode ponovo oživljavajući stari slovenski običaj da se kroz ples i pesmu obraća bogovima i moli za pomoć.

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

KONTRABAS

Слика
Bas je najveći član žičanih instrumenata u orkestru. On je jedini žičani instrument koji se štimuje u kvartama, umesto u kvintama. Bas je takođe razvijen iz violine. Bas često ima spuštena ramena, ali se gradi i kao violinski bas. Bas se koristi da pojača liniju čela u oktavi niže u orkestralnoj muzici, sve do Betovena koji mu je dao sopstvenu deonicu (to je urađeno više da bi se oslobodilo čelo da svira melodijske pasaže nego da bi se oslobodio bas, ali su bas svirači još uvek uzbuđeni govoreći o tom momentu u istoriji muzike). Basovi su prekomponovani instrumenti: sve njihove note zvuče za oktavu niže nego što su pisane. Za razliku od ostalih gudačkih instrumenata kontrabas koristi i takozvani "solo" štim, odnosno žice A, E, H, Fis. Delovi 1. Puž 2. Čivije 3. Kućište 4. Prag 5. Vrat 6. Grifplatna 7. Žice 8. F-otvor 9. Kobilica 10. Duša (unutra) 11. Žičnjak (kordar) 12. Noga
Прикажи све

ХАРФА

Слика
Харфа је жичани инструмент. Припада подгрупи трзалачких жичаних инструмената. Састоји се из РАМА (оквира) у облику троугла, ЖИЦА и ПЕДАЛА. Сваки део троугластог рама има одређену функцију: десна страна је РЕЗОНАНТНА КУТИЈА, усправна страна је СТУБ, који служи да кроз њега пролази 7 металних полуга и горња страна троугла је место где се налазе чивије и точкићи. Харфа има 48-52 жице, које су различите дужине, дебљине и боје, а захваљујући педалама на свакој жици могу да се изведу по 3 различита тона. Пошто има само 7 педала, то значи да на сваку педалу дође по 7-8 жица и то: 7-8 жица за ноту ДО, 7-8 жица за ноту РЕ, 7-8 жица за ноту МИ… Жице су поређане по дужини (дуже жице су и дебље, а краће жице су тање) и дају тонове у складу са принципом:  ДУГЕ И ДЕБЕЛЕ ЖИЦЕ ДАЈУ НИЖЕ ТОНОВЕ, А КРАЋЕ И ТАЊЕ ЖИЦЕ ДАЈУ ВИШЕ ТОНОВЕ . Том принципу се прикључује и додатни принцип:  ЗАТЕГНУТЕ ЖИЦЕ ДАЈУ ВИШЕ ТОНОВЕ, А ОПУШТЕНЕ ЖИЦЕ ДАЈУ НИЖЕ ТОНОВЕ .
Прикажи све

TAMBURA

Слика
Tambura je žičani muzički instrument, sličan toj vrsti narodnih instrumenata drugih naroda. Kao i svake druge legende, pa tako i ova legenda o poreklu tambure, ima različitih tumačenja, da naziv potiče od persijske reči "Tn" — što u prevodu na naš jezik znači žica ili još nekih reči koje nalazimo kasnije — "denbar" (persijski) i "tambur" (arapski). U našim južnim krajevima taj se instrument nekad zvao pandora, pandzora ili pažora. Sem ovih naziva, susrećemo se sa još nekima, kao što su:  baglama, bodluk, ćitelija, šargija, saz, čunar, čingr, čingrija, čanguri, bazuk, karaduzen, sedefli tambura, samica, dangubica, bisernica, cika, cikuša, čandrkalica, bugarija, dvotelnik, trotelnik, tikvara ,... Postoje i nazivi koji potiču iz latinskog jezika: prim, tercprim, basprim, tercbasprim, kontra, bas, ...koji označavaju ulogu instrumenata u orkestarskom sastavu, a takvih naziva ima i u našoj riznici naziva za instrument. Ostale legende o ovom predivnom instrument
Прикажи све