Blog o MUZICI I INSTRUMENTIMA

Bas je najveći član žičanih instrumenata u orkestru. On je jedini žičani instrument koji se štimuje u kvartama, umesto u kvintama. Bas je takođe razvijen iz violine. Bas često ima spuštena ramena, ali se gradi i kao violinski bas. Bas se koristi da pojača liniju čela u oktavi niže u orkestralnoj muzici, sve do Betovena koji mu je dao sopstvenu deonicu (to je urađeno više da bi se oslobodilo čelo da svira melodijske pasaže nego da bi se oslobodio bas, ali su bas svirači još uvek uzbuđeni govoreći o tom momentu u istoriji muzike). Basovi su prekomponovani instrumenti: sve njihove note zvuče za oktavu niže nego što su pisane. Za razliku od ostalih gudačkih instrumenata kontrabas koristi i takozvani "solo" štim, odnosno žice A, E, H, Fis. Delovi 1. Puž 2. Čivije 3. Kućište 4. Prag 5. Vrat 6. Grifplatna 7. Žice 8. F-otvor 9. Kobilica 10. Duša (unutra) 11. Žičnjak (kordar) 12. Noga

Orgulje   su najveći i najsloženiji muzički instrument. One su aerofoni instrument sačinjen od jednotonskih svirala, koje daju zvuk pomoću vazduha  iz meha, a oglašavaju se pomoću klavijature. Tonski raspon im je gledajući klavijaturu od C do, uglavnom g 3 . Ali zbog raznovrsnosti registara realni zvučni raspon je znatno veći: od  2 C do čak g 6 , što takođe nije fiksirano. To zavisi od svakog instrumenta ponaosob. Orgulje proizvode širok spektar zvukovnih boja. On zavisi od registara koji se nalaze na njima. Jedan registar sadrži niz svirala iste boje i jačine. Broj svirala jednog registra je jednak broju dirki na manualu. Registri mogu biti tihi, tamni, jasni, prodorni, reski... Njih  svirač  uključuje i spaja da bi dobio željeni  zvuk p oznat katolički instrument

Uprkos mišljenju da je frula srbijansko čedo, izum davno upokojenih pastira koji su uživali na šumadijskim pašnjacima, postojanje ovog instrumenta u Kini, Peruu, Rusiji i drugim zemljama širom sveta demantuje naše tvrdnje o svojatanju frule kao nacionalnog instrumenta. Mitsko zaveštanje šumskog i pastirskog božanstva Pana, koji je od nimfe Siringe preobražene u trsku sačinio prvu frulu i odsvirao svoj prvi zvučni san, nastanilo se u duši svakoga od nas.  

Tambura je žičani muzički instrument, sličan toj vrsti narodnih instrumenata drugih naroda. Kao i svake druge legende, pa tako i ova legenda o poreklu tambure, ima različitih tumačenja, da naziv potiče od persijske reči "Tn" — što u prevodu na naš jezik znači žica ili još nekih reči koje nalazimo kasnije — "denbar" (persijski) i "tambur" (arapski). U našim južnim krajevima taj se instrument nekad zvao pandora, pandzora ili pažora. Sem ovih naziva, susrećemo se sa još nekima, kao što su:  baglama, bodluk, ćitelija, šargija, saz, čunar, čingr, čingrija, čanguri, bazuk, karaduzen, sedefli tambura, samica, dangubica, bisernica, cika, cikuša, čandrkalica, bugarija, dvotelnik, trotelnik, tikvara ,... Postoje i nazivi koji potiču iz latinskog jezika: prim, tercprim, basprim, tercbasprim, kontra, bas, ...koji označavaju ulogu instrumenata u orkestarskom sastavu, a takvih naziva ima i u našoj riznici naziva za instrument. Ostale legende o ovom predivnom instrument

Klarinet  je  drveni duvački  instrument  sa  јednostrukim јezičkom  o d trske. Početni dio mu јe  usnik , kljunastog oblika, na čiјu se ravnu stranu, preko ulaznog otvora cijevi, naliježe јezičak, učvršćen na donjem kraјu metalnim obručem sa zavrtnjem. Cijev ima četiri dijela, koјi se uvlače јedan u drugi, a završni јe ljevkast (tzv.  korpus ) i po rubu optočen metalnim prstenom Klarinet se gradi u tri osnovna registarska oblika:  B Klarinet    koji zvuči veliku sekundu niže od zapisanog,  A Klarinet    koji zvuči malu  tercu  niže od zapisanog, i rjeđe korišteni  C Klarinet    koji zvuči kako je zapisano.

O violončelu   Čelo, ili violončelo je bas među instrumentima iz violinske familije. Štimuje se isto kao i viola, ali za oktavu niže. Čelo se razvijalo uporedo sa violinom i violom, eksperimntišući sa različitim veličinama i štimovanjem u periodu 1500-tih i 1600-tih godina. Veličina i štimovanje instrumenta je standardizovano kasnih 1600-tih godina, mada je eksperimentisanje sa piccolo i 5-žičnim čelom nastavljeno i u 1700-tim godinama. Čelo je držano na nogama izvođača sve do kasnih 1700-tih i ranih 1800-tih godina, kada je došlo do široke upotrebe noge. Danas čelisti nastavljaju sa eksperimentisanjem dužine i oblika noge. Delovi 1. Puž 2. Čivije 3. Kućište 4. Prag 5. Vrat 6. Grifplatna 7. Žice 8. F-otvor 9. Kobilica 10. Duša (unutra) 11. Fajnštimer 12. Žičnjak (kordar) 13. Noga

Tonalitet  je naziv za ukupnost svih značajki koje povezuju niz  tonova  ili  akorda  neke skladbe. Imenuje se prema I.  stupnju , odnosno  tonici  odgovarajuće  durske  ili  molske ljestvice : 7 ♭ 6 ♭ 5 ♭ 4 ♭ 3 ♭ 2 ♭ 1 ♭ 0 ♭/♯ 1 ♯ 2 ♯ 3 ♯ 4 ♯ 5 ♯ 6 ♯ 7 ♯ dur Ces Ges Des As Es B F C G D A E H Fis Cis mol as es b f c g d a e h fis cis gis dis ais

Zvuk akustične gitare nastaje u njenom tijelu, koje je u suštini zvučna kutija. Zvuk odsviranih žica ulazi u tijelo kroz „ zvučnu rupu“  koja se nalazi ispod samih žica, te se tamo pojačava glasnoća rezonancijom u tijelu.  Naziv ove gitare ne dolazi zbog njenog tijela nego jer se ovaj tip gitare koristi za sviranje isključivo klasičnih kompozicija. Ova vrsta gitare nema metalne žice nego najlonske, te se isključivo svira u sjedećem položaju, s time da se gitara polaže na lijevo koljeno a ne na desno kako mnogi gitaristi danas sviraju. U vreme takozvanih „big bendova“ (velikih grupa), akustična gitara je počela gubiti bitku sa ostalim instrumentima poput saksofona te udaraljki iz jednostavnog razloga jer je bila pretiha.

Muzika za decu je odličan način da naterate svog mališana da vrcka, ali ona, takođe može da poveća fond reči, prekine rutinu, učini zabavnim kupanje, vreme čišćenja i još mnogo toga… Za šta je sve dobra muzika za decu? Potreban Vam je dodatni razlog da đuskate zajedno sa Vašim mališanom? Pogledajte šta sve dečije pesmice mogu učiniti za razvoj Vašeg deteta. 1. Muzika za decu ima pozitivan uticaj na memoriju. Najbolji način da se nauče stvari kao što su boje, delovi tela, slova jeste da se peva o njima. Budite kreativni i ne pridržavajte se standardnih tekstova. Izmislite svoje reči, i ispratite koliko brzo Vaše dete može da zapamti telefonski broj ili adresu.. 2. Dečije pesme pomažu deci u razvoju jezičkih sposobnosti. Ne samo da jednostavni tekstovi unapređuju rečnik deteta, već i njihova struktura, ritam, melodija, reči i rime pomažu deteta da procesuiraju zvuk i ponove ga. Takođe, puštanje muzike uči dete da bolje sluša i usmerava ga kako da nauči da čita. 3. Dečija muzika

Bubanj je muzički instrument iz porodice perkusionističkih (udaračkih) instrumenata, stručno klasifikovan kao membranofon. Bubnjevi se sastoje od barem jedne membrane, koja se naziva membrana ili glava bubnja, koja je razvučena preko školjke i dovoljno zategnuta da proizvede zvuk usled udara palicom ili dlanom ruke. Bubanj spada u najstarije muzičke instrumente, a prema nekim istr aživanjima, prve varijante ovog instrumenta pojavile su se još pre 6000 godina. Bubanj kao instrument je kroz istoriju evoluirao, ali je princip upotrebe ostao isti. Današnji kompleti bubnjeva su jedan od najvažnijih i među najtežim instrumentima u popularnoj muzici. Bubnjevi su instrument koji zahteva rad sva četiri ekstremiteta simultano, što učenje i sviranje kompleta bubnjeva čini veoma specifičnim sa fizičkog i posebno psihičkog aspekta. Sama konstrukcija bubnjeva je različita. Oni se mogu izrađivati od različitih materijala, kao sto su drvo, metal, razne plastične mase, poput fiberglasa, ali prim

Da dobro pevate, potrebne su svakodnevne vežbe. Časovi pevanja nisu uvek svima dostupni, te zbog nedostatka vremena ili novca. Ako ne možete da idete na časove pevanja, odredite vi sami sebi vreme kada ćete vežbati sami kod kuće. Ovde ću vam napisati nekoliko stvari koje možete uraditi da bi postali bolji u pevanju. Trebaće vam vremena da vidite promene u vašem pevanju, ali kada budete videli rezultate, nećete se pokajati. Počnite sa vežbama disanja. Vežbe disanja će vam pomoći da bolje kontrolišete vaše pevanje i trajanje pevanja. Nije ni čudo: pevači koji mogu duboko udisati dobijaju bolju dužinu njihovog glasa. Vežbajte otvaranje grla otvorenih ustiju. Opustite se i otvorite vilicu kao riba kad otvara usta. Počnite da opustite mišiće lica. Probajte sledeću vežbu disanja pre nego što se zagrejete: Počnite da uzdišete duboko nekoliko puta vazduh. Neka vam vazduh stigne do pupka tj. do diafragme. Stomak treba da vam bude naduvan ako to radite pravilno. Ponovite to nekoliko put

Opera je scensko vokalno-instrumentalno djelo, koje se - kao svako dramsko - sastoji od činova, a ovi od scena. Tekst opere, libreto, može biti specijalno napisan za operu, mada se češće obrađuje postojeće dramsko djelo, prilagođenog zahtjevima muzike - prije svega skraćenog, jer pjevani tekst traje znatno duže od govorenog, ili dramatizacija književnog djela druge vrste. Mogli bi smo reći i da je to drama u kojoj glumci svoje uloge ne govore, već ih pjevaju uz pratnju orkestra koji radnju na sceni muzički potcrtava i tako upotpunjuje dojam. Korišćenje muzike u scenskim djelima, samo po sebi, nije predstavljalo novinu. U srednjem vijeku izvođene su liturgijske drame i misterije u kojima je muzika imala značajnu ulogu. Nastanak opere priprema i dramski madrigal XVI vijeka u kojem se ( u horskom izvođenju) izdvajaju "uloge" pojedinih lica. Veliku popularnost na dvorovima tog doba uživaju predstave pastorala, moreske, baletski prizori. Prva prikazana opera- "Dafne&q

Nastala iz obrednih pesama, srpska narodna muzika danas je prepoznatljiva kao turski melos, dok zabavna muzika u stopu prati svetska dešavanja. Kod Srba se oduvek pevalo i sviralo u svim prilikama , a neka  muzika  i pesme iz davnina sačuvale su se i do današnjih dana. Tako se u vreme suše u nekim srpskim selima i danas mogu videti  dodole  – devojke ukrašene lišćem i cvećem koje pevaju obredne pesme dozivajući kišu. Još u srednjem veku vizantijski istoričari su ostavili zapise o muzičarima, pevačima i sviračima na trubama i žičanim INSTRUMENTIMA kod Južnih Slovena.Tragovi ove  tradicije  verovatno su ono što danas poznajemo kao dodolske pesme i igre. U sušno doba godine, u selima Srbije i danas je moguće videti devojke koje, kao gorske vile, odevene u lišće i cveće, pevaju i igraju moleći boga za kišu. One su dodole – devojke koje postaju deo prirode ponovo oživljavajući stari slovenski običaj da se kroz ples i pesmu obraća bogovima i moli za pomoć.

Početak priče o razvoju pop muzike vredi započeti sledećim pitanjem - šta zapravo taj žanr predstavlja? Pop muzika kao izraz nikada nije ni postojao. Pod pop iliti popularnom muzikom se od davnina podrazumevala muzika koja je u određenom trenutku popularna među širokim narodnim masama. U poslednjih 50 godina, najuspešniji muzički stilovi na pop top listama su se menjali i evoluirali bez prestanka. Ipak, pop muziku možemo identifikovati i zahvaljujući određenim šablonima koji se ipak ne menjaju još od pojavljivanja samog izraza „pop muzika". New Grove  rečnik muzikologije definiše popularnu muziku kao muziku koja je nastala posle industrijalizacije tokom 1800-ih godina, koja se najviše poklapa sa ukusom i interesovanjima urbane srednje klase. To uključuje širok spektar muzike od kabarea, preko guslarske muzike do  heavy metala . Sa druge strane, izraz „pop muzika" se pojavio radi opisivanja muzike koja je evoluirala iz  rock'n'roll  revolucije sredinom 50-ih