Blog o MUZICI I INSTRUMENTIMA

Orgulje   su najveći i najsloženiji muzički instrument. One su aerofoni instrument sačinjen od jednotonskih svirala, koje daju zvuk pomoću vazduha  iz meha, a oglašavaju se pomoću klavijature. Tonski raspon im je gledajući klavijaturu od C do, uglavnom g 3 . Ali zbog raznovrsnosti registara realni zvučni raspon je znatno veći: od  2 C do čak g 6 , što takođe nije fiksirano. To zavisi od svakog instrumenta ponaosob. Orgulje proizvode širok spektar zvukovnih boja. On zavisi od registara koji se nalaze na njima. Jedan registar sadrži niz svirala iste boje i jačine. Broj svirala jednog registra je jednak broju dirki na manualu. Registri mogu biti tihi, tamni, jasni, prodorni, reski... Njih  svirač  uključuje i spaja da bi dobio željeni  zvuk p oznat katolički instrument

Uprkos mišljenju da je frula srbijansko čedo, izum davno upokojenih pastira koji su uživali na šumadijskim pašnjacima, postojanje ovog instrumenta u Kini, Peruu, Rusiji i drugim zemljama širom sveta demantuje naše tvrdnje o svojatanju frule kao nacionalnog instrumenta. Mitsko zaveštanje šumskog i pastirskog božanstva Pana, koji je od nimfe Siringe preobražene u trsku sačinio prvu frulu i odsvirao svoj prvi zvučni san, nastanilo se u duši svakoga od nas.  

Tambura je žičani muzički instrument, sličan toj vrsti narodnih instrumenata drugih naroda. Kao i svake druge legende, pa tako i ova legenda o poreklu tambure, ima različitih tumačenja, da naziv potiče od persijske reči "Tn" — što u prevodu na naš jezik znači žica ili još nekih reči koje nalazimo kasnije — "denbar" (persijski) i "tambur" (arapski). U našim južnim krajevima taj se instrument nekad zvao pandora, pandzora ili pažora. Sem ovih naziva, susrećemo se sa još nekima, kao što su:  baglama, bodluk, ćitelija, šargija, saz, čunar, čingr, čingrija, čanguri, bazuk, karaduzen, sedefli tambura, samica, dangubica, bisernica, cika, cikuša, čandrkalica, bugarija, dvotelnik, trotelnik, tikvara ,... Postoje i nazivi koji potiču iz latinskog jezika: prim, tercprim, basprim, tercbasprim, kontra, bas, ...koji označavaju ulogu instrumenata u orkestarskom sastavu, a takvih naziva ima i u našoj riznici naziva za instrument. Ostale legende o ovom predivnom instrument

Klarinet  je  drveni duvački  instrument  sa  јednostrukim јezičkom  o d trske. Početni dio mu јe  usnik , kljunastog oblika, na čiјu se ravnu stranu, preko ulaznog otvora cijevi, naliježe јezičak, učvršćen na donjem kraјu metalnim obručem sa zavrtnjem. Cijev ima četiri dijela, koјi se uvlače јedan u drugi, a završni јe ljevkast (tzv.  korpus ) i po rubu optočen metalnim prstenom Klarinet se gradi u tri osnovna registarska oblika:  B Klarinet    koji zvuči veliku sekundu niže od zapisanog,  A Klarinet    koji zvuči malu  tercu  niže od zapisanog, i rjeđe korišteni  C Klarinet    koji zvuči kako je zapisano.

O violončelu   Čelo, ili violončelo je bas među instrumentima iz violinske familije. Štimuje se isto kao i viola, ali za oktavu niže. Čelo se razvijalo uporedo sa violinom i violom, eksperimntišući sa različitim veličinama i štimovanjem u periodu 1500-tih i 1600-tih godina. Veličina i štimovanje instrumenta je standardizovano kasnih 1600-tih godina, mada je eksperimentisanje sa piccolo i 5-žičnim čelom nastavljeno i u 1700-tim godinama. Čelo je držano na nogama izvođača sve do kasnih 1700-tih i ranih 1800-tih godina, kada je došlo do široke upotrebe noge. Danas čelisti nastavljaju sa eksperimentisanjem dužine i oblika noge. Delovi 1. Puž 2. Čivije 3. Kućište 4. Prag 5. Vrat 6. Grifplatna 7. Žice 8. F-otvor 9. Kobilica 10. Duša (unutra) 11. Fajnštimer 12. Žičnjak (kordar) 13. Noga

Tonalitet  je naziv za ukupnost svih značajki koje povezuju niz  tonova  ili  akorda  neke skladbe. Imenuje se prema I.  stupnju , odnosno  tonici  odgovarajuće  durske  ili  molske ljestvice : 7 ♭ 6 ♭ 5 ♭ 4 ♭ 3 ♭ 2 ♭ 1 ♭ 0 ♭/♯ 1 ♯ 2 ♯ 3 ♯ 4 ♯ 5 ♯ 6 ♯ 7 ♯ dur Ces Ges Des As Es B F C G D A E H Fis Cis mol as es b f c g d a e h fis cis gis dis ais